Два орла и исти дух на два места
Када се негде прочита Електротехничка и грађевинска школа „Никола Тесла“, ретко коме би прва асоцијација била заштита природе, садња дрвећа и брига за локалне екосистеме кроз спашавање угрожених птица и животиња.
Исто тако, тешко да би неко повезао хералдичку симболику грба Србије са духом заједнице и одговорности који влада у нашој школи.
Ипак, што се првог дела тиче, ваља знати и да су прве Теслине мисли о електромагнетној сили потекле из контакта са природом, тачније животињама, то јест једним мâчком. По анегдоти, док је мазио свог кућног љубимца мачка, Тесла је изнад њега видео прасак варница статичког електрицитета. О томе је касније рекао: „Очарано сам размишљао о природи као једној огромној мачки. Ако јесте то било тако, питао сам се ко њу милује по леђима. Тада сам имао три године, а чуда која су долазила била су све већa“.
Слична свест о значају природе се види и у нашој школи. Сваке године, када једна генерација матурира, посади се по једно дрво у дворишту школе. Поред тога, простор саме школе је пун биљака и цвећа. Међутим, пре неколико дана десила су се два, наизглед, засебна догађаја, која су, испоставиће се, на симболичан начин повезана.
Ако је истинита тврдња да су чудни путеви Господњи, онда то важи и за оне који из љубави према истини и правди чине све што је у њиховој моћи ради свих становника у Србији.
Већи део школског колектива одлучио је да се припреми дочек за студенте из Ниша. Скувани су гулаш и чорба, обезбеђено пиће, салате и много других ствари потребних да се студенти нахране, угреју, одморе и залече ране на Факултету педагошких наука, а сутрадан наставе пут ка Крагујевцу. Иако непланирано, пар колега и ученика је ујутру одлучило да им се придружи на том путу. Сви у колективу смо на вајбер групи пратили њихов напредак и бодрили их.
На снимку, поред колега, и ученици:
Димитријевић Андреј Г32
Мутавџић Урош Е44
Добросављивић Лука E44
Паралелно са тим, на другом крају града, одвијао се други догађај, једна животна драма у коју је, игром случаја, био укључен наш колега Славољуб Бракус. Наиме, у жичану ограду његове викендице уплео се мали орао мишар. На сликама које је послао видела се несрећна птица у боловима.
Одмах су кренуле консултације на групи шта радити и како спасити орла након што га колега ослободи из жице. Да ли неко има кавез и шта даље радити? Позивали смо разна удружења и људе за савет или помоћ. На крају, само је Протекто анимал ветеринарска ординација хтела да пружи праву помоћ, па су колега Славољуб и супруга Јелена одвезли птицу до њихове ординације у транспортеру за пса. Тамо је орао био на лечењу, а клиника им то није наплатила. За овакву бригу и посвећеност дугујемо им велику захвалност.
На клиници је установљено да су орлу повређена крила, као и то да му је жица забодена на два места у груди. Док је орао боравио у ординацији Протекто анимал, добио је и име тј. добила је име Слобода. Зашто слобода? Због првог догађаја у којем су учествовали наши ученици и наше колеге ходајући по хладноћи, ветру и киши ка Крагујевцу. Из перспективе биологије, овај орао мишар припада групи јастребова.
За нас, он је симбол излечивог друштва када дубоко и јединствено верујемо у то.
И тако долазимо до поменутог грба Србије.
Тај грб на себи има двоглавог орла који се хералдички тумачи тако да једна од његових глава представља усмереност ка небеском, а друга је окренута ка земаљском царству. Док једни ходају ка Крагујевцу дајући подршку народу да се избори за небеске и вечне вредности истине, правде и слободе, други спашавају птицу која има важну улогу у локалном екосистему и заштити ораница од штеточина. А од тих ораница се сви ми у нашој земљи хранимо и живимо.
Додатну небеску димензију нашој причи даје и то што је наш колега спасио орла на дан Светог Трифуна, који је заштитник и соколара. А његове колеге су у то време биле на путу за Крагујевац, који је име добио по крагујима – орловима који се налазе и на његовом грбу.
Да се опет вратимо и земаљском царству. Пре отпуштања из ветеринарске амбуланте наставници су се ангажовали за смештај орла, пронашли кавез, обезбедили храну и позвали институције у помоћ. Колега Јованчић Дејан позајмио је кавез у којем је орао смештен, a колега Марко Стојановић помогао да се довезе кавез и птица у школу. И тако је од уторка орао прешао у нашу школу.
Тачније речено, Слобода је дошла у нашу школу у виду птице спасене из испреплетене мреже која ју је заробила, повредила и претила да угрози њен живот.
Данас, 19. фебруара 2025. су Слободу преузели стручњаци из Завода за заштиту природе Србије.
Касније наш орао иде у зоолошки врт у Београду где ће имати одговарајућу исхрану и услове неопходне за пун опоравак. Након тога ће бити прстенован и пуштен у природу.
Али то није крај наше приче о два орла.
Данас је Слобода отишла за Београд, а можда ћемо и ми морати за њом.
